Discipline

Спортско стреличарство

Темељи модерног спортског стреличарства су постављени 1931.године оснивањем Међународне стреличарске организације (ФИТА). У зависности од врсте лука формирана су три стила: recurve или закривљени (олимпијски лук), compaund (сложени) и bare-bow (голи лук). Пошто се стреличарска такмичења одржавају, како на отвореном Outdoor, тако и у затвореном простору Indoor, за обе врсте такмичења постоје прецизно прописане дистанце и димензије мета које се гађају, као и број стрела које се испаљују по серији или укупно.

ФИТА дистанце

Indoor 18 метара

Гађа се са дистанце од 18 метара у лице пречника 40цм на коме је 10 концентричних кругова. У пракси се најчешће гађа у скраћена лица од 10до 6 кругова и гађа се два пута по 10 серија од по три стреле(укупно 60 стрела).

Стреличар има на располагању 2минута за испаљивање 3 стреле.

Пауза од двадесетак минута се прави након прве серије од 30 стрела.

Outdoor

ФИТА рунда

            На отвореном се гађа са 4 дистанце 90,70,50 и 30 метара. Са 90 и 70м се гађа у лице пречника 122цм (6 серија по 6 стрела),а са 50 и 30м у лице пречника 80цм(12 серија по 3 стреле). Укупно се испали 144 стреле.

            У овом случају дистанце за жене се разликују. Жене пуцају са 70,60,50 и 30м. Стреличар има на располагању 2минута за 3 стреле, односно 4минута за 6 стрела. Фита рунда спада у изузетно напорно такмичење које често траје читав дан. Временски услови нису ограничавајући фактор, пауза је 20 до 30 минута на половини такмичења, између друге и треће даљине.

Олимпијска рунда

Олимпијска рунда се састоји из два дела: елиминационе рунде и финалне рунде:

  • Млађи пионири, до 12 година, гађају на 25 метара,
  • Старији пионири, деца до 14 година, гађају на 40 метара,
  • Кадети и кадеткиње до 17 година, као и ветерани,(такмичари који имају преко 50 година),  гађају на 60 метара,
  • Сви јуниори и сениори гађају на 70 метара.

            На Олимпијским играма се гађа искључиво на 70 метара!

            Пре уласка у елиминациону рунду одржава се квалификациона рунда, где се пуца 2 пута по 36 стрела, у серијама од по три стреле, чији је циљ да се квалификују најбоља 64 такмичара. Пауза је након првих 36 стрела у трајању од двадесетак минута. Време за испаљивање три стреле је 120 секунди.

Након тога, елиминацијама (куп систем), у такмичењу један на један долазимо до финалних такмичења и на крају до самог победника.

Олимпијска рунда је, свакако, најинтересантнији тип такмичења и откада је уведена у олимпијски програм, у Барселони 1992.године, изузетно је допринела чињеници да је стреличарство све популарнији спорт.

            Циљ у свим досада набројаним врстама такмичења метног или target стреличарства је сакупити што већи број поена.

Лице (face), папир у који се гађа (слика бр.8) је стандардизован, а раније смо набројали пречнике лица  у које се гађа у зависности од такмичења.

ФИЛД и 3-Д

ФИЛД и 3-Д стреличарске дисциплине воде порекло од лова луком и стрелом. Стреличари распоређени у групе од по 3 или 6 такмичара прате дефинисану путању преко различитих врста терена и гађају у мете са непознатих дистанци.

Разлика између ФИЛД и 3-Д дисциплина је у томе што се код 3-Д као мете користе макете животиња (у природној величини) .

Мете за ФИЛД су црно-жуте са пет концентричних кругова и поени се збрајају као и у метном (Target) стреличарству .

Приликом гађања стреличари стају на означене тачке и комплетна рунда се састоји од 28-32 мете са 2-4 стреле по мети.

Постоје и још неке дисциплине мање популарне као што су:

Клоут – гађање са великих дистанци у различите мете исцртане на земљи,

Папинго -гађање у пластичне птице постављене на одређеној висини,

Флајт– испаљивање стрела на што већу удаљеност, тренутни рекорд преко 1200метара.

3.4. Традиционално стреличарство

За многе најинтересантнији облик стреличарства зато што га представља у свом изворном облику. У традиционално стреличарство обично убрајамо све оно што није сврстано у категорију метног (target), пољског (field), ili 3D стреличарства.

Огромна је лепеза традиционалних лукова који се израђују на скоро свим деловима земаљске кугле, али најчешћи је случај да се за традиционални лук сматра такозвани „голи“ лук, који може бити израђен на различитије начине и од разноврсних материјала. Квалитетни лукови се израђују од неколико слојева дрвета различитих особина.

У средину лука се ставља такозвано „мртво“ дрво попут јавора, неосетљивог на промене али савитљивог у свим правцима, док се на крајеве ставља жилаво и еластично дрво попут тисе, багрема или јасена.

Најпопуларније традиционално стреличарство је свакако јапански Kyudo који је уско повезан са зен филозофијом и који иако садржи  ритуална јапанска обележја, налази велики број поклоника широм света.

Поред јапанског Kyudo-a, традиционално стреличарство је развијено у Кореји, Турској, Мађарској, Монголији.

Што се тиче Србије, имамо приметан пораст интересовања за традиционалне врсте лукова, посебно у Војводини.

            Ова врста стреличарства је изузетно занимљива са аспекта рекреације и то посебно због могућности да се гађа у скоро свим могућим условима, са различитим врстама лукова. Традиционални лукови су обично доста јефтинији од олимпијских или компаунд лукова тако да су идеални за коришћење у рекреативне сврхе.

Парастреличарство

За стреличарство са пуним правом можемо рећи да је спорт од којег је настао параолимпијски покрет. Након завршетка Другог светског рата сер Лудвиг Гутман, лекар и неуролог у болници у Стоук Мандевилу у Великој Британији, у програм лечења људи са повредама кичме уводи револуцију идејом о употреби спорта као дела процеса рехабилитације.

Стреличарство уводи у програм лечења од 1946.године, а 29. јула 1948. Организује први турнир за особе са повређеном кичменом мождином, на коме учествује 14 мушкараца и 2 даме. Већ следеће године учествује пет екипа из различитих болница, а три године касније учествују и 4 такмичара из Холандије чиме игре постају међународне са јасним правилима.

Ентузијазам сер Гутмана доводи до увођења нових спортова: атлетика, кошарка у колицима, мачевање, снукер, стони тенис и пливање.

Све ово доводи до Првог скупа стручњака за спорт особа са инвалидитетом 1957. У Паризу, где се усклађују правила. Након две године у Риму долази до договора да се следеће године одрже паралелно и Прве параолимпијске игре. Данас је парастреличарство спорт који има велики број поклоника у свету, а 2009. на састанку Асоцијације стреличара парастреличари постају пуноправни чланови Међународне светске организације.

У данашње време парастреличарство се веома брзо развија, и организује се велики број такмичења која су, можемо рећи, изузетно посећена .